Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ЧаАЈКОВСКОВО ВЕЧЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ.

Држећи се Рајнекеове изреке да на концерту не треба гледати ко свира, већ шта се свира, говорићу само о Чајковскоме и његовим композицијама.

О Чајковсковим духовним композицијама може се рећи да су врло интересантне, и по својој форми и обради. Но ове композиције, не достижу висину највећега композитора црквене музике: Себастијана Баха. Сама верска дубина није код Чајковскога толика, колика је код Баха. Чајковски је више светски и формалистичан, но и сте, формалистичке стране не може се он мерити са кантором Бахом. Па ипак, и ако није ни из Злиза достигао Баха, Чајковски је дао и у духовној музици дела високе уметничке вредности, као што је дао и у световној музици. Херувимска је песма најбољи доказ тога.

Други део програма дао нам је два одломка из богате Чајковскове симфонијске литературе: фантастичну увертиру „Ромео и Јулија“ и два става из патетичне симфоније. У колико је Чајковски успео да музички представи Шекспировога Ромеа, тешко је рећи. Свакојако ова увертира спада у најбоље музички представљену Шекспирову замисао о Ромеу и Јулији. Белини и Гуно (Сошпод) су писали читаве опере, па нису умели да нас увере да су то Шекспирови Ромео и Јулија. Белинијева Јулија пева вратоломне „колоратуре“; Гунова Јулија меће све могуће шминке и сјајне, дречеће наките традиционалног „оперскога начина.“