Srpski književni glasnik

у Д7 О ,

о аде ћи а ари о о У

2:22 РРМРСРРРЕЦ ЊИМ ТРИРРЕЛ КИР

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 63

Чајковски је далеко од свега тога. Он нам не квари илузију Шекспирове драме, јер се он задовољава само оркестром, тако да ми заборављамо да то „треба да буде“ Ромео и Јулија и уживамо чисто музикалним уживањем.

Патетична симфонија даје нам још потпуније музикално уживање. Овде, Чајковски још мање мора да мисли да „треба“ ово или оно да каже, те се слободно креће у чисто музичким границама. Док је у увертири Ромео и Јулија Чајковски хтео да буде објективан, у патетичној симфонији био је субјективан. Он полази од самога себе. Он нам даје своје оригиналне мисли.

Штета је што је музика тако тајанствена уметност, тако тешко приступачна ширем кругу, јер све оне естетичке лепоте, које су нарочито брижљиво неговали музичари из Шуманове школе, биће готово скривене немузичарима, бар за дуго. Нарочито у овоме своме последњем делу, патетичној симфонији, дао је Чајковски ваљда све што је његов геније могао дати. Као да је знао да му је судбина последњи пут дала реч, те јеу овоме делу Чајковски кристализовао сву своју уметност. Али ова симфонија написана је нарочитим језиком. — Чајковсковим језиком, и ми ћемо тек онда моћи разумети оне силне музичке мисли у овој симфонији, ако смо предходно чули друге његове композиције, лакше и приступачније ширем кругу. Наша публика није имала прилике предходно да чује Чајковскога као симфоничара, зато тешко да је одиста разумела она два става, која су из патетичне симфоније свирана.

Нашој публици непознат је Чајковсков концерт за виолину, један од најлепших концерата у свој литератури. Њој је непознат симфониски спев „Франческа да Римини.“ И толике друге симфониске и коморне композиције код нас су непознате. Али све дотле, докле бар један део ових композиција не чујемо, не можемо разумети чисто уметничке лепоте патетичне симфоније.

„Евгеније Оњегин“, чији је либрето написан по Пушкиновом истоименом роману у стиховима, компонирао