Srpski književni glasnik

830 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Милтом није управо припадао ниједној класи коју смо описали. Он не беше Пуританац. Он не беше слободни мислилац. Он не беше витез. У његовом карактеру беху сложена у складно јединство најплеменитија својства сваке странке. Из Парламента и из Двора, из тајног скупа и из готског самостана, из туробних и гробних кругова Раундхеда, од бучног божићњег светковања гостољубивог витеза, његова природа бираше и узимаше за себе све што беше велико и добро, одбацујући све оне ниске и штетне чести којима беху ови финији елементи отровани. Као Пуританци, он живљаше „ма где се он налазио, под великим оком Учитеља“. Као код њих, његова душа гледаше непрестано према Свемогућем Судији и према вечној одмазди. МИ одатле је он стекао њихов презир за спољне околности, њихову храброст, њихову мирноћу, њиховулнесаломиву одлучност. Али ни најхладнији скептик, ни највећи подсмевач коме није ништа свето, не беше савршеније ограђен од заразе њихових дивљачких манира, њиховог смешног језика, њиховог презирања науке, и њихове одвратности према уживању. Мрзећи тиранију савршеном мржњом, он уза све то имађаше сва она цењена и красна својства која беше, мало не искључиво, за себе задржала тиранова странка. _ Ту не беше никога који би га надмашивао јачим смислом за вредност књижевности, финијим укусом за ма какву отмену забаву, или витешкијом осетљивошћу за част и љубав. И ако његово поимање беше демократско, његови укуси и његово дружење беше таково да стоји највише у складу с монархијом и аристократијом. Он беше под утицајем свих оних осећања којима су били заведени галантни витезови. Али он беше господар а не роб ових осећања. Као Хомеров јунак, он се наслађиваше свима замамним уживањима, али никад не остајаше омамљен. Он прислушкиваше певање Сирена, али се исклизивао да не буде заведен на њихово кобно жало. Окусио је из Киркиног пехара, али је носио уза се сигуран противотров од дејства његове омађијавалачке слаткоће. Илу-