Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

ДрАгУуТИН Ј. Илић: Нови ПРАВЦИ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ. Летопис МАТИЦЕ СРПСКЕ, 1909, књ. 256.

Последња свеска „Летописа Матице Српске“ донела је један борбен чланак Г. Драгутина Ј. Илића, који може унети само. пометње у наше сређене књижевне прилике. Тешко је разумети каква је била потреба да један стари и озбиљан књижевни часопис, који има пречих и паметнијих задатака, и из кога је дневна књижевна полемика увек била искључена, донесе, и то без икакве ограде, један љутит и неоправдан напад на цело једно књижевно поколење. И док се ми само чудимо, има људи, башу крајевима у којима „Летопис Матице Српске“ излази, који се због појаве овога чланка врло озбиљно љуте. Сомборска „Слога“, у свом 21 броју, пише: „нећемо ћутке проћи поред погрешке која је учињена тим што је овако несолидном чланку дато место у Летопису, а још више ћемо протестовати против наговешћеног „опширнијег говорења у засебном чланку и подробније оцене нових песничких производа.“ Ако Лешопис не може да буде научна и песничка ревија зи књижевнике Војводине, или за књижевнике који ће писати о и за Војводину, а он не сме бити благајна и орган за књижевне банкроте, који изумевају српској књижевности имагинарне непријатеље да би јој се натурили као Св Ђорђе, и још најмање сме Летопис, рецимо просто и разговетно, забадати трн у здраву ногу.“ Речи су сувишно оштре, али мисао је у основу тачна.