Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 849 значи и да се преко њих може прећи муком, као и да не постоје. Њих треба имати у виду, не само да би се за политичку Историју Босне и Херцеговине под турском влашћу добила правилна концепција, да се о појединим догађајима и појавама донесе правилан суд, да закључци не буду у опреци с чињеницама несумњиве вредности, да се не би олако уопштавао суд и још лакше примењивао _ на догађаје и појаве, који се јављају на разним странама, у разна времена и под разним погодбама, него и да се, уместо тога, код догађаја и појава општијег карактера посматра њихова посебна карактерна страна из даног времена, која за специјалну Историју једне покрајине има нарочитог значаја. | Писац ове кратке политичке Историје Босне и Херцеговине није хтео да води рачуна о њима и зато је разумљиво што у његовој књизи наилазимо на читав низ погрешака и недостатака, који проистичу из таквог рада. У основу погрешно је индентификовање мусломана домородаца у Босни и Херцеговини с Османлијама у другим српским покрајинама, проведено крог цео други део ове књиге, као што је погрешан и из тога изведен закључак о идентификовању положаја раје у Босни и Хер цеговини с положајем раје у другим покрајинама (стр. 63). Затим, погрешно је онако изједначивати положај Српске Цркве у анектованим покрајинама под турском влашћу обележених столећа с њеним положајем у другим покрајинама (стр. 63). То исто вреди и за емиграције из ових покрајина (стр. 63). Даље, није тачан уопштен суд, без икакве ограде примењен на Босну и Херцеговину, по коме је „пећски патријарх, било сам било преко извршних органа, вршио и судску власт у целој својој области“ (стр. 65). Није тачан ни суд, по коме се неуспех с устан· цима крајем ХМ! и почетком ХУП столећа у српским крајевима приписује само неискреном раду авантуриста (стр. 67 и 68). Па није тачно ни тврђење: да у Босни и Херцеговини од половине ХУП столећа настаје борба мусломана за шшо ширим аутономним повластицама (стр. 69). 54