Srpski književni glasnik

848 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

о –———

тања од мањег су значаја од других, о којима у Историји Босне и Херцеговине ие налазимо ни речи, као што су: положај Босне и Херцеговине, по њихову паду под Турке, на једној страни према Турској Царевини и на другој према суседним државама хришћанским; о завачају тих покрајина у војном и економском погледу за Царевину; о њихову административном и војном уређењу; о ширењу и смањивању територије њихове, и о утицају првога на однос Босне и Херцеговине и њихова станов-_ ништва према пограничним крајевима суседних држава, и другога за духовно и економско стање у Босни и за почетак незадовољству, које све више јача; о диференцирању мухамеданске релкгије на босанско-херцеговачком терену и о њеном свођењу на форму, и о утицају тог интересантног појава на односе тамошњих мусломана на једној страни према правим Османлијама и на другој. према хришћанима; о економским приликама тих покрајина у разно доба; о узроцима погоршаног економског стања и о утицају тога на међусобни однос становништва трију вера; о знатно друкчијим демографским приликама у тим двема покрајинама него су биле у другим суседним, и нарочито у Србији, итд. итд. Исто тако, кад се већ хтело давати историјске карте уз ово дело, кудикамо је више потребна карта Босне као административно-политичке јединице, на којој би било представљено ширење и смањивање те покрајине, него што је дата карта пространства пећке патријархије. Ова је преко потребна у Историји Православне Српске Цркве, потребна је иу Политичкој Историји Српскога Народа, али се без ње може бити у краткој политичкој Историји Босне и Херцеговине у којој је, кад се већ дају карте, потребна она које овде нема.

Да се јасно и тачно представи прошлост анектованих покрајина, морају се узети у вид све побројане чињенице. Разуме се дау једној краткој политичкој Историји Босне и Херцеговине оне не могу бити опширно из- | ложене. Али ако не могу бити опширно изложене, то не