Srpski književni glasnik

8592 Српски Књижевни Гласник.

обележити рад тога чиниоца, који у знатној мери утиче на онакав ток догађаја у Босни, нарочито у ХУШиИХХ столећу. А то се могло учинити, јер у историји рада Аустрије на Балкану, и специјално у Босни, има много интересантних чињеница, интересантнијих од самих ратова Аустрије с Портом, којима се јасно обележава онакав развој догађаја у Босни.

Још више пак зачуђава што је писац, у вези с тим, прешао и преко тако интересантног појава, као што је, на пример, покрет хришћана у Херцеговини 1737—1739 год. Тај покрет интересантан је и по себи и по вези с радом Аустрије у Босни и Херцеговини одавно. Исто тако изненађује што писац није водио рачуна ни о распо ложењу тамошњег становништва православне вере нити о његовим корацима пред први устанак у Шумадији. Међутим баш те чињенице требало је и унети и истаћи их, јер посматрајући рад Аустрије према тим покрајинама у раније време и стварајући од тога једну од оних основних чињеница, око којих се групишу друге у Политичкој Историји анектованих покрајина, и изложивши то маи у нај- _ краћим потезима, широј публици јасније би се представио општи ток догађаја у Босни и Херцеговини у ХУШ и ЖХЕХ столећу, и она међусобна борба мусломанских првака, и последице од таквог рада. Од тога пак не би било користи само у томе што би јасније био представљен тај општи ток догађаја, него и што би поједни од њих били тачније одређени. За пример узимамо рад Али-аге Дадића и покрет у Херцеговини у првој десетини Х1Х столећа. Писац вели да је том покрету смер био да се Херцеговина оцепи од Босне (стр. 78). У ствари та се мисао појавила тек у току борбе, а узроци и побуде покрету друкчији су и од највећег су интереса 5 за горе наглашено питање о односу хришћана према мусломанима у Херцеговини, о коме је писац дао нетачан

и уопштен суд. Међу тим пак узроцима видно место зау- __

зима рад Аустрије, која је, као сусед босанског беглербегата, стално изазивала смутње и стварала сукобе, да би