Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ 865

Р Агратге, 1828; Хујапдег: Де Зргасће дет Агапезеп, 1833; Ј. Мег: Агбапгеп, 1844; Наћп: Агђапезсће ЗгиФфееп, 1852; Н. Несаиагтд: ИН:зфоште 2! дехстрбоп ае 1а Наше Агате, 1864; А. Похоп: Ехситвопз еп Агате; Вескег Кешегктбј8: 7 Агате ег 1е5 Абапа:;, 1880; А. Ва!/дасс!: /ипетат а!бапегг, 1897; Сћ. Гоаеаи : „1' бди1Пбте аататдапе, 1901; Гопосћо: 7! репзгето родио тбапезе, 1904; Ватђапсћ: Аата, 1905; В. РеПеоппе: Иегзо !а гиетта, 1907, и тако даље. Како је ову књигу написао један од претендената на арбанаски престо, кнез Гика, могло се очекивати да ће она бити добра. Али није тако. Ова књига није добра ни колико и једна од ових које су горе поменуте. Ниједна партија, а има их 28, није како треба. Један, два примерг показаће то. Примери су из партије о географији Арбаније; о гео: графији Арбаније је део који је у свих писаца најбоље готово најсигрније израђен; о њој нема спорова. На стр. 88. пуше: „..Дрим је највећа река у Арбанији, једина пловна река, коју су некада састављали Црни и Бели Дрим...“; на страни 89: „..Дурмитор је највећи врх Бугарске...“; на страни 92: ,... На југу од Охрида налазе се Костур, Тетово, Скопље, Велес, Крушево, Прилеп и Битољ...“ Кад човек прочита делове о етнографији, историји, социјалноме уређењу у Арбанији, он себи не може створити праву слику ни о старим ни о новим Арбанасима. Не може никако извести закључак да је то народ који је интересантан, који има будућности, а најмање да га треба скупити у једну целину. Јер, овај трећи претенденат на арбанаски престо, сматра да се Источно Пи: тање може решити само ако се реши арбанаско; а да се опет може решити тако ако се установи једна Арбанија као засебна држава. Писац се постарао да један нарочити одбор, „Комби“, донесе о томе одлуку и у њој њега означи као владара те будуће независне државе. У ствари овај предмет је врло интересантан. Људи из Арбаније су играли у турској политичкој историји, у старој и новој, велику улогу. МИ они ће је још играти у