Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД. 71

турски комитети ступили у преговоре са националним групама и дошло се до споразума, који је имао за основу пропорционално представљање. Наравно, да се одступало на много места од тога споразума, али, у главноме, постигло се да су избори извршени више на миру. До 5 децембра резултати избора нису били познати за целу царевину. Али познато је да ће бити отприлике свега 250 посланика за другу Народну Скупштину. Од ових 250 посланика изабрано је до 5 децембра 150 Муслимана, 33 Хришћана. Посланички мандати су овако подељени међу Хришћане: 20 Грка, 5 Јермена, 4 Бугарина, 4 Србина; један Куцовлах, и најзад 3 Јеврејина. Одмах се види да су Хришћани постигли врло незнатне резултате Они су у толико незнатнији што су они сви боље организовани, јер су њихове црквена и школска организација исто толико јаке колико у другоме свету политичке организације; што је осећање народносно много јаче развијено, и што су сви Хришћани у Турској навикнути да раде, агитују за своје ствари. Али, кад се узме у обзир да су бирачки одбори били у рукама Муслимана, а ови у рукама младотурских одбора; да су међу Хришћанима развијене унутрашње несугласице до највећега степена; да су бирачке листе за Хришћане биле састављене према пореским пријавама за војницу, које нису никада биле тачне, — онда се може појмити за што су Хришћани овако несразмерно представљени у турскоме царламенту.

Што се тиче сенатора, њих треба по Уставу да бира Султан, и то доживотно, а њихов би број. требао да буде раван једној трећини посланика; дакле, отприлике 80 доживотних сенатора. То питање до отварања Народне Скупштине није било решено.

По политичкој боји турска Народна Скупштина је за сада овако састављена. Две трећине муслимана народних посланика, ако не и три трећине, чланови су младотурскога комитета „Јединство и Напредак,“ који су извршили јулску мирну револуцију. За њих се може рећи готово да су господари ситуације. Њихове су присталице