Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Радослав М. ГРУЈИЋ: КЊИЖЕВНА ПИСМА МИТРОПОЛИТА СТЕВАНА СТРАТИМИРОВИЋА. Сремске Карловци, 1908.

У нашој политичкој и књижевној историји мало је периода о којима има толико драгоценог и неиспитанога материјала, а о којима. се тако мало писало и тако мало зна, као што је то случај са ХУП и ХУШ веком. Оно што је необјашњиво у нашој националној науци, то је да је такав и толики материјал недотакнут стојао на расположењу неколиким поколењима српске интелигенције у Јужној Угарској, која, са малим изузетком, ништа није учинила за испитивање народне прошлости. Монографију о историји српског народа у Угарској израдио је један Француз, а само неколико тренутака, у засебним књигама и расправама, разрађивали су Ђорђе Рајковић, Манојло Грбић, Димитрије Руварац и Милутин Јакшић. Толики професори измењали су се у току целога једнога века, у карловачкој богословији, а ми још немамо тако потребну историју Уније међу Србима у ХУШ веку!

Један од писаца међу нашим сународницима с оне стране Саве и Дунава који чини врло частан изузетак јесте Г. Радослав Грујић, који са библиоманском страшћу проучава нашу црквену и књижевну прошлост, и који је, са Г. Димитријем Руварцем, најбољи познавалац ондашњих архива. Он је до сада објавио цео један низ историјских прилога, који нису познати широкој публици, али који су врло корисне тековине наше новије науке. У свејим истраживањима по неисцрпној Митрополитско-