Srpski književni glasnik

атраванвк ита

БИвИ ве ЈЕ: 19

Међутим, ево како ствар врло просто стоји. На страни 22 Ш књиге „Писци и књиге“ стоји: „за сада се зна за позајмице из Манцонија, де Амичиса и Меколеја“, а у примедби, на истој страни, стоји: „О позајмицама из Манцонија и Меколеја видети Кастрапелија КпшсКе рптаједђе „Рпром јез та“ зсерапа М. Гјиђбе, стр. 1.“ На страни 34, где се говори о једној Меколејовој идеји унетој у „Скочидјевојку“, у примедби се вели: „По причању Саве Бјелановића, Меколејеви Огледи и Исшорија Енглеске били су Љубиши „најмилија лектира“. Марко Цар: Сишјепан Митров Љубиша. Летопис Машице Српске, 1905, књ. 232, страна 74.“

Шта да се каже на ову књижевну скандалозност» Да Г. Живановић није неурачуњив, ово би била инфамија најниже врсте. Али Г. Живановић је у својој ста. рости интелектуално врло пао, и тај његов интелектуалан пад повукао је собом и неку врсту моралне неосетљи. вости. Страшна је ствар када глуп човек у опште пише, али када се глуп човек подетињи, то већ улева сажаљење. Ја могу само да жалим што околина Г. Живанорића не увиђа да је перо за старца исто тако опасно оружје као што је нож за дете, и што га пушта да се у своје старе дане тако жалосно срамоти.

Г. Живановић не може бити одговоран, али зато сва одговорност пада на Г. Милана Будисављевића, уредника „Бранкова Кола“. Ако његов образ допушта да се у његовом листу пише и расправља као у најгорим органима београдске жуте штампе, ако он мисли да у наше књижевне нарави треба унети и клевету и лаж — нека му тако буде! Ј. СКЕРЛИЋ.

Ј] #«гатоп«о деПа Тпрпсе АПеапга, аПамота деЏа Опегга; Гистапо Маогтии, МПапо 1908, Мисћеје Геот, стр. 144 1п 8'. — Од неколико година на овамо у италијанској књижевности јавило се много публициста који на дуго и на широко расправљају о балканском проблему, а нарочито о улози коју треба Италија да узме, ради очувања својих интереса. За Италију се према већини тих публициста балкански проблем састоји у овоме: за или против Тројнога Савеза» Књига Магринијева је таква је једна књига. Овај млади писац закључује из до: гађаја у Европи и на Балкану од 1866 до 1909 године (савез талијанско-пруски од 1867; Берлински Конгрес; Тројни Савез; оружање Аустрије противу Италије; анек-