Srpski književni glasnik

5 СОРЕСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

КЊИГА ХХП, БРОЈ 2. — 16 јул, 1909.

БИТОЉСКИ БОГАЉИ.

Само што је сунце изгрејало. Уска, кривудава и прљава улица као у Јерусалиму. По њој тандрчу старовремске таљиге, одјекују зарђали звекири, несносно бију о неравно камење заптијске чизме. Све ово зачињава груба свакодневна песма млекара, дрвосека и разних уличних продаваца, која човека силно раздражује, да готово плаховито скаче с места, примиче се прозору с жељом да пљуне на продавце, прљавштину, град и живот. Погледаш и застанеш.

Стари, ружан и каљав Јеврејин, одмерено корача, "са празном извешталом врећом пребаченом преко рамена. · Испод замашћена феса неодређена облика вију се риђи пејси, прљави као што му је врећа и као што су лица напред погнутих домова поред којих пролази. Из метласте сигаве браде узвио му се грбави нос и вире орловске очи, које су коварно зажмуриле, као тобож неће ништа да виде. Међутим, ако добро загледаш, видиш како се лупешки, испод готово састављених поклопаца, лагано окрећу и десно и лево, да штогод спазе било за пожу-