Srpski književni glasnik

ПРАЛИНЕ 17 Зи И

»

| 4

120 Српски Књижевни ГлАСНИК.

Код Грка и Римљана владаоци су се венчавали престо мешалним венцем („стефанос“ код Грка), а тек преко Александра Великог и Дијадоха примише персиски обичај и венац заменише круном.: И у нас се често налази у старим књигама помен венца, на пример код До ментијана како је Св. Сава крунисао свога брата, краља Стефана Првовенчаног „вјенцем царствија честнују главу јего вјенчав“ и тако даље, отуда се и зове он Првовенчани. Али и „круна“ се била такође одомаћила, па се помиње да је била и бисерна. О разликама између круне, дијадеме и других инсигна владалачких има доста код Ст. Новаковића.“

Невострујев штампао је један требник“ у коме има интересних података 1, о постављању цара, 2, ћесара и деспота и 3, кнеза (патриција), али све је ту по обрасцу грчком удешено без трунке нечега што би и у народу нашем имало клице. Значајно је само то, што он наводи, да је амвон у Св. Софији био висок, а то већ иде у прилог ономе, што је тиме на првом месту хтео владалац да симболише своју вишу власт над народом. Уз остало, и код нас се стално одржало да су миросани цареви, као свуда на Балкану, на послетку и причешћивани.

Мени изгледа да поменуто кићење изабраног кучког војводе није пука случајност него по неком старинском обичају прописно правило, а што се само код Куча одржало, има се приписати њиховој највећој конервативности, која је производ код њих најдуже очуване племенске слободе, као и због тога што живе у најзабаченијем делу Црне Горе, на непосредној турској граници, где се никад није знало за потпун мир, јер је сваки тренутак могао донети окршај до истребљења. Пошто се зна да је пре круне постојао код Грка плетен венац од цвећа, којим су своје старешине венчавали за главаре, и

1 Бећгадег, „КеаПех Коп“, 482. „Када“, 43. 3 Три молитве у „Гласнику Српског Ученог Друштва“ 21.

5

И о еињија зида са ћеиђе аа

пода "Лаа аи

"к. нњем