Srpski književni glasnik

140 Српски Књижевни Гласник. га је писац изнео несумњиво као таквог. Слично Елиди, (у „Госпођи с мора“) она снева о једном вишем човеку који ће је избавити из сумрака безначајности. Левборг, њен друг из детињства, био је такав човек, нека врста пустог генија, који је препун снаге, и који је расипа у лудо, бескорисно. Тај жељени снажни човек јавља се у тренутку када Хеда болује од претераног поноса, и, мрзећи све у своме животу са Тесманом, хоће да падне ниже него што је, да постане љубазница саветника Брака, циничног заводника већ упола пропалих жена.

Али је Левборг у својим лутањима по свету наишао на жену-водиљу, чију је душу он унео у главно дело свога живота. То је мала, плава и нежна Г-ђа Елвстед, која је оставила свој дом и предала се сва, без страха од света, пратила га као сенка, преписивала, скоро заједно са њим радила његову „Повест Образованости у будућности“. Та књига је њино заједничко дело, „дете Левборгово и њено“ као што га зове Хеда. Тесман му

се диви, и признаје да тако што њему никада неби пало на ум да пише.

И сад, кад се састају њих четворо, Хеда осећа колико она и њен муж стоје ниже испод Левборга и његове пратилице. Њен муж је бедни, мучни радник и она његова безначајна жена, док је Левборг једним покретом пера, постао велики човек, написао дело које носи у себи душу Г-ђе Елвстед. Ова мала, плашљива жена је заузела њено место, не знајући шта значи бити на њему. Хедин сан је био да њено „ја“ испуни једног значајног човека и да се са њим наметне свету. Али она није имала плодну душу, није могла бити други пол једне човечје душе. Хеда је „жена од двадесет девет година, племенитог и отменог изгледа, са очима челичне боје, пуним хладног, јасног мира. Коса је лепе мрке боје, али не много густа“. На супрот њој писац описује Гђу Елвстед као жену „нежна стаса, меких и лепушкастих црта; великих отворено плавих очију, нешто сувише испољених и са изразом пљашљивог питања; њена коса је изванредно јасне

А а а ај одани

4 ава с

' ОР РВ