Srpski književni glasnik

%

144 Српски Књижевни ГЛАНСИК

одбрану, и да на тај начин не бирају ни једног монар: хистичног кандидата, јер се између куге и колере не може бирати, већ једну и другу одгурнути.

У то доба спада и оснивање „Лиге Права Човека и Грађанина“, међу чијим члановима социјалисти су као Алемани, Жофрени Клемансо и Пелтан као радикали.

Међутим разне фракције и даље живе засебно, држећи и своје конгресе одвојено.

Законодавним изборима од 20 августа 1893 претходила су три важна чина: конгрес у Марсељу, штрајк у Кармоу; и избор Жореса у Тарну. Марсељски конгрес формулише нарочито земљораднички програм. После мера које он захтева за заштиту и прогрес земљорадничког рада, он вели да не припада социјалистима да убрзавају ишчезавање ситног сопственика. Социјализам нема да претходи, већ да следује економским феноменима, да им се прилагоди. „А онде, где су обадве чињенице #р0изводње, капитал или својина п рад, још уједињени у истим рукама, он се зауставља и очекује развод, који ће се моћи извршити, али који он нема ни да ствара ни убрзава“.

Око педесет социјал ста улазе у Парламенат. Они се деле у пет група: 1 Француска Радничка Странка са Гедом на челу; П Федерација Социјалистичких Радника Француске; 11 Централни Револуционарни Одбор; ТУ Странка Социјалиста Револуционара, са Дежаном; и У група Независних Социјалиста са Жоресом, Милераном Вивианиом, Кловисем Игом и Руанеом. Социјалистичка фракција у парламенту одликује се висином свога го: ворништва. Она даје земљи утисак једне младе странке, али јаке, одушевљене и способне у исто време и за борбу и опозицију, и за стварну политику и реформе. У за: једничкој борби са социјалистичким радикалима они обарају неколико министарстава једно за другим (Дипија Казимира Перијеа, Мелина). Доктрина колективистичка одјекује са трибине без престанка. На банкету у Сен-Манде, приређсном у част победи на општинским изборима, Ми леран формулише, у свом чувеном говору, социјалистички

“ А У с х =>

3 љ =

~