Srpski književni glasnik

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД. | 141

склоништа. Међутим заоштрености међу Гедистима и Жоресистима се ни мало не ублажаваху. Оне дадоше повода живим препиркама и на самом следећем међународном социјалистичком конгресу у Амстердаму где се сукобише копља између републиканског социјализма Жореса и марксистичног Бебела. На овом конгресу се, настајањем иностраних партија отпоче привођење у дело приближења Жоресиста (Француска Социјалистичка Странка) и Гедиста (Социјалистичка Странка Француске). Тако се између ове две главне групе формира „Уједињена Социјалистичка Странка“ као орган Интернационале са својим централним недељним органом „Ге Зостанаје“; међутим све групе ипак одржавају стари унутрашњи карактер те и данас имају засебне, одвојене органе: Жоресисте „[/ Нитапне“, Гедисте „Ге зоса те“, Брусисте „Ге Ргојефате“ и тако даље.

Ово су у главним потезима фазе, догађаји и тешкоће кроз које је морала проћи садања моћна група социјалиста Француске Републике, да би доспела до садашње одређености њихове доктрине и акције, да би освојили 1.200.000 бирача, да би дошла на једно од првих места у сувременом народном покрету.

Дело Зеваеса је дочекано са свију страна само са похвалама, због његове строге објективности, документованости и јасности у излагању. На крају су још додати прилози у циљу што једрије аргументације који садрже све односне резолуције конгреса; повремене манифесте и прокламације, најважније говоре и тако даље. Само, када је већ обухваћена искључиво последња периода француског социјализма, чудити је се зашто нам писац није оцртао ма и у најкраћим потезима његове последње струје као што су Хервеистичка и она револуционарних синдикалиста, који у последње време толико узбуњују јавно мишљење.

Завршимо овај сумарни преглед речима писца у његовом поетско-оптимистичком закључку овога дела

10“

па