Srpski književni glasnik

и

РС ср ну", ,

о рј]ј[][“ “а: +» .

ж%

#77

146 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

акцији и грубим силама“. Овај Одбор би у неку руку база за доцније сједињење 5 фракција на следећем националном конгресу, сједињење извршено на основи заједничке политичке, синдикалистичке и кооперативне акције.

Овај конгрес, поред покушаја на сједињењу свију фракција, дискутова и питање о Милерану; Гедова моција којом „борба класа забрањује једном социјалисти улазак у буржоаско министарство“ би усвојена са 818 гласова против 634. Наставља се у срцу странке и даље борба између ових „неминистроваца“ и „министроваца“. Карактеристично је напоменути да је први међународни конгрес по овоме питању са Кауцковим предлогом дао право овим последњим. Нова групирања се стварају.

Неће бити излишно на овом месту у две-три речи обележити дело Милерана за време његовог министар: ског рада. Ту треба споменути масу рефорама и законодавних одредаба, међу којима нарочито оне које дају места у седиштима свију судова решавајућих конфликте Капитала и Рада поред патрона радницима такође; ра звитак инспекције рада са корпоративним учешћем организованог радништва; установе Одбора Рада; израда пројекта закона организујући пензионе касе старим радницима; државна помоћ организацијама радничким разног вида (синдикати, кооперације, берзе Рада); осмочасовни радни дан за раднички персонал пошта, телеграфа и телефона; утврђење радног дана у мешовитој индустрији на максимум од 10: часова. И тако даље.

Министарство Валдек-Русоа би замењено радикално-социјалистичким министарством Комбовим, „блока левице“. Социјалисте чине једну од главних снага „блока левице“ у смислу непосредног делања републиканске и реформистичке акције. Жорес одмах ступа на поприште борбе са најенергичнијом акцијом за: прогресивни порез на приход, националну организацију јавне наставе, одвојење Цркве и Државе, скраћење војног рока, и радничка

! Видети; „1/ Оеџуге де Мшегапа“, раг А. Гауу

> у (А.