Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 155

платно кулучити спахијама, исто као и државним и војним властима, све о своме о круху и руху. Сељак нема права на непокретност, а искључиво право спахија је: лов у шуми и на реци, воденице, сечење меса, точење вина, жеровина, и тако даље. Спахије имају право да ударају глобе на сељака колико им драго, и они се тим правом обилно користе.

Због таквога стања ствари, између 1720 и 1738 по. чела је Бачка и Срем пустети, цела села се раселише, хајдучке чете се умножише, а сељачки устанци почеше се јављати. 1736 године послата је из Беча нарочита ко: мисија да испита узроке тих сељачких устанака, и последице њенога рада била је уредба од 1737, која је, колико толико регулисала односе између спахија и сељака.

Књижица Г. Грујића је дело не само савеснога историчара но и доброга родољуба. Она је један крвав лист из вековне мартирологије српскога народа.

А. И.