Srpski književni glasnik

ПА У рорар

3 4 ВР

те

Битољски Богаљи. 169 Унаточ својој страхотној мршавости и овешталости одела, он те силно привлачи С лица му бије загонетност финога лудила, а цело тело представља још сачуване развалине некад збиља господски сложена човека, умнога и образованога, правога Европљанина. И

од свега тога остала је само сенка, која у битољским зна · менитостима заузима прво место.

Жалосна је његова историја. Донгар је пореклом Цинцарин, и у Битољу има родбину. Стриц му је отишао на печалбу у Бесарабију, где се

доста обогатио, па га је узео к себи и, изгледа, прилично _

школовао. После је Јевангелије ступио у војску, у неки коњички пук руски, где је дотерао до капетанскога чина. Са руским официрима био је и у рату у Бугарској. И кад је био у јеку младости, њему се у Русији догодило нешто страшно: он је због тога полудео и послан је овамо, не као Јевангелије Донгар, него као Књаз Донгар, прави и непосредни потомак Александра Маћедонскога...

Тако људи причају. Међутим његова казивања више су но фантастична, онаква, до којих само долази фина уобразиља манијака и лудака. Он прича овако. Служећи у лајб-гарди, он је врло брзо успео да се истакне и буде запажен, живо радећи по свршетку Николајевске Академије Генералнога Штаба (!) он је прво поднео цару Александру план за даљно-источна освајања и сибирску железницу. Леп пријем ових пројеката, као и многобројни одзиви, учинише те он ускоро поднесе цару и пројекте за уређење оронулих руских финансија, који му доцније украде Вите, те се прослави као министар. Затим, измислио је брзометни топ и саставио план за васкрснуће маћедонске државе, придобивши цара за његово остварење тиме што га увери да су уз њега осим Влаха и сви Арнаути. Ово учини те буде примљен на двору иу њега, као восшочнаго красавца, заљуби се велика књегиња, царева сестра. Цар их је застао при једном најинтимнијем састанку. Завист и пакост учинила је своје. Сав капитал што му је стриц завештао, (тридесет тисућа