Srpski književni glasnik

ФИЛОЗОФ.

Звали су га „хухем“, што на јеврејском значи рабинер или филозоф. Обично добивају тај надимак гатари, овчари који лече „божју вољу“! освећеним вином.

Он, он је знао само за једно средство: живокост, — успешно само кад се сломију кости на руци или на нози. Није га ипак примењивао за сама себе, није имао у њ баш тако великог поверења. У осталом, говорио је, зашто човек треба да се лечи» Кад је здрав, не вреди бог-зна шта, а камо ли тек кад је начет! Најбоље нека умре.

А чак и кад оздрави, може гром да удари у њега и да га спали.

Тако је некад погинула његова мати...

Ха! ха! ха!

А ако баш не падне од грома, може се десити да, се возећи се на чамцу, удави у реци, у сред белога, вед-

рога дана... Тако је некада погинуо његов отац... Ха! ха! ха:

Или ће банути незнани давилац, шчепаће руменог чилог дечка за гушу, и пре но што запрегну коње по лекара, удавиће га...

Тако је некад погинуо његов мали брат...

Ха! ха! ха!

Има, говорио је он увек — има негде нешто, што оком не можеш сагледати, а што ходи за нама и само

1 Епплепспја.