Srpski književni glasnik

пи ааг тлачфињ «5 и Урил (О бој ар

ХлЕЈВКО НОДОА. 191

шњем смислу модеран правац целокупне поезије: она је оставила патриархални идеализам и прешла на реалистичко земљиште.

У то време, у трећем веку пре Христа, живи и пише и наш Херонда. За оцену његове поезије сасвим је свеједно што су нам податци из његове биографије врло сумарни, што нагађамо да се родио на острву Косу, где се, највећим делом, мора локализовати и његова поезија, и да је био, као што нам казује форма љеговог имена,

„дорског порекла, премда је писао јонским дијалектом.

Херонда је радио на драмској поезији, драматисао је, дакле, поједине карактеристичне сцене из свакидашњег живота, кратке по обиму, и по правилу комичне по ситуацији и садржини; миме је писао у холијамбима, и у томе је погледу имитовао јамбографа Хипонакта, са којим има заједнички и тривијалан тон и оштру и нескривену иронију. У александријском времену је имао Херонда врло лепу репутацију. Од Херонде нам до пре кратког времена није било познато готово ништа, и тек када су се око деведесетих година прошлога века, по старим мисирским сметлиштима, почели систематски скупљати папируси, добили смо нешто и од његове заоставштине. То су седам доста добро очуваних мима, по којима је

данас Херонди дато једно од првих места међу александријским песницима.

Мотиве за своје миме узимао је Херонда из свакидашњег живота, са улице; отуда се његови холијамби често додирују са извештајима о археолошким и топографским истраживањима на данашњем Косу. Херондина поезија потпуно одговара времену у коме је постала. Херонда је реалист, он нам даје масу аутентичних података из некадашњег живота на дому и у чаршији, нарочито у чаршији; али је Херонда отишао и даље: он види истину само у оном што је ниско и одвратно, па зато по правилу проучава најниже типове старог друштва, и у своју поезију најрадије уноси антички олош. По овој својој црти Херонда је модеран, врло модеран. У томе