Srpski književni glasnik

у ~

а

И

192 Српски Књижевни Гласник.

нас погледу он необично подсећа на књижевност и уметност последњих деценија, на Золу и Максима Горког, и на сасвим модерно сликарство и вајарство. Потпуно исправних и симпатичних карактера нећемо код Херонде наћи готово никад. Према друштву у коме се, у својим холијамбима, креће, удесио је Херонда и стил и језик. Он нам са особитим успехом репродукује жаргон из чаршије, са свима граматичким и стилистичким модификацијама које се могу извршити у устима каквог било дрипца. Нарочито му је богат индекс обсцених речи и псовки, и доста негалантних израза и описа. Има и знатан број пословица и метафора, које Херондиној поезији дају скроз народско обележје. Већ по свима овим 0особинама заслужује Херонда највећи комплименат: његови су мими заиста неусиљена, истинска поезија.

Између неколико Херондиних мима изабрао сам овде три најкарактеристичнија, и, може бити, најуспелија. Четврти мим у Херондиној збирци, о женама које приносе жртву Ескулапу, изоставио сам због јаког археолошког и религиозног колорита, који је модерном читаоцу не-

разумљив; остале зато што су у приличној мери фриволни, и без великог комичног ефекта.

У првом мипму (који је у Херондиној збирци на петом месту) имамо један тип који ће да насу Херондиној поезији прилично изненади. Херонда се, као што смо рекли, спуштао иначе у својим мимима у ниже друштвене слојеве, и карикирао пропале типове из античког друштва; овде је учинио изузетак — ту је реч о једној дами из највиших кругова. Битина је отмена, богата дама, која има више среће и имена но што може да поднесе женска глава. На један њен миг трчи да јој испуни сваку жељу читав легион послушних робова, и она, због свега тога, нема разлога да не постане размажена и самовољна. Најзад, она не жели да изостане иза обичаја свога времена, и гледа да јој богатство и господство користи за задовољење префињених еротиских прохтева. Битина је страсна, опака природа. Она међу својим робовима