Srpski književni glasnik

ЈЕ е ст

Књижевни ПРЕГЛЕД. 291

ћајући лица у домаће људе. Посрбљену издала је ову шаљиву игру Матица Српска 1830 године под насловом „ОдЂло изђ Трлеста“. У „помађареном“ облику се драма зове Пожунски огртач (А рогзопу! кађађ. По насловима се види где се одиграва радња. Исто лице се у комаду у српској преради зове Видовић, у мађарској М1депул.

Дело Г. Радића о Витковићу је докторска дисертација. Он га назива „биографијом“ Витковићевом. Поред све марљивостк, која се не може порећи, радњи се може дата што шта замерити и с формалне и са стварне стране. То је биографија написана у старинском маниру: више прикупљен материјал, у најбољем случају тек скица а никако поузданом руком оцртан и јасним бојама израђен портрет писца.

Ова радња нам не даје на основу новог материјала и нову слику Витковићеву. Материјал на основу којега је рађена биографија старија. Писац је чак пропустио да употреби податке који се налазе у Јагићевим збиркама писама у Зборнику Императорске Руске Академије и у три досадашње књиге Вукове Пребиске, те би Витковићев однос према српској књижевности и српским књижевницима био пуније приказан. У опће, Витковић као српски књижевник у овој радњи потиснут је у позадину.

За мађарску књижевност ће ово дело свакојако бити добит, јер су у неколико употребљени у њему и радови српских литерарних историка. Писац добро влада мађарским језиком.

Ограничавајући се тако само на опће примедбе и не улазећи у детаље, ипак, мора поправити једну омашку, која би се била могла лако избећи, да је писац више загледао у српска помоћна средства. На стр. 67 вели он

"да је Луке Милованова Опшш насшављења к слично-

речносша и слогомерју пили прозодији изишао („теојејеп“) 1810, а то не стоји. Те године је Лука написао своје дело а издао га је Вук Караџић 1833 године. Г. Радић преводи „Опвтљђ“ са ђеуеге!ез (увод), а „опбтђ“ значи покушај. Тих. ОСТОЈИЋ.