Srpski književni glasnik

ке УМ)

Научни ПРЕГЛЕД. 228

потпуно систематски изложити и прокритиковати ту теорију на основу резултата до којих је дошла модерна наука. Тај задатак је, ето, необично успешно извршио Фр. Опенхајмер, доцент берлинског универзитета и писац читавог низа значајних студија из области Политичке Економије (на пример: Паз Веуојкегипозсезе дез Т. А. Ма!(5, 1901; Отипдоезећ; дЧег Магх,аећеп ОСезезсћанчјећте, 1903; Пег З1!ааћ, 1907; Мезеп 4 Епећипо дез Карпа|5тив, 1908, и тако даље), у књизи чији наслов горе исписасмо. То није обична књига, чак ни за Немачку. Улажење дубље у проблем и метод његовог решавања, благодарећи филозофски израђеном начину мишљења пишчевом и његовој немачкој ерудицији, тако су импозантни

да читалац мора осетити поштовање према тој књизи

која му је, свакако, помогла да дотични предмет сад види далеко јасније и одређеније. Ми ћемо, у потврду тога, изложити основне мисли око којих се развија ова студија.

Рикардова теорија је постала као одбрана против напада тадањег социализма (Годвин, Овен, Уолес и други) који је, наслањајући се на школу природних права, наставио борбу коју су физиократи и А. Смит водили против феудалних установа. Буржоаским теоретичарима Рикардовог доба пало је у задатак да пред истим судијом, природним правом, пледирају за ствар своје класе: да докажу да својина над капиталом и земљиштем, са својим последицама, нису вештачки, конвенционални монополи, већ нужне творовине природног права. Тога ради створена је у тадањој науци једна премиса — „теорија популације“; на основу ње изведена је затим теорија о „фонду за наднице“, која је имала да објасни и оправда капитал и профит, и најзад, у духу ове горње теорије, и у истом циљу, изражена је и теорија ренте,

Рикардо је имао да докаже да рента није последица својине над земљиштем; она нити постаје на тај начин што би сопственици, имајући монопол у рукама, прода-

КЕ ,

Ц 1