Srpski književni glasnik

М .' | ИЦ на . | + · "| У г

224 Српски Књижевни ГЛАСНИК. вали „жито“ (под овим изаразом треба разумети све пољопривредне производе у опште) по цени већој но „природној“, нити постаје експлоатацијом пољопривредних радника, одбијањем од приноса њиховог рада. На овај други начин рента није могла постати по принципима тадање науке, — доказ је лежао у теорији наднице. Али ни на први начин рента не може постати, јер се ни један предмет, који се може репродуковати у произвољним количинама, не може продавати сшално по цени која превазилази његову природну вредност (== суми утрошеног рада). А производња жита може се повећати, као што се и мора повећати, услед сталног прираштаја људства. То повећање производње може бити или стављањем под културу до сада необрађених поља, или преласком интенсивнијој култури додавањем нових капишала у производњи. У оба случаја наилазимо на једну сличну појаву. Проширивањем обраде долази се, силом околно-

сти, на све слабија земљишта. А пошто је тражња „жита“ толика да се мора потрошити и оно са најнепродуктивнијих земљишта, то вредност „жита“ са њих, плус трошкова транспорта до пијаце, одређује тамо цену жита у опште. Сопственике плоднијих или пијаци ближих терена производња жита стаје мање, и њима ће по исплати свих трошкова остати један вишак, ренша. — Исто тако при улагању нових капитала појављује се „закон опадања пољопривредног приноса“; вредност производа одређује се продуктивношћу последњих уложених капитала, а раније уложени избацују поврх тога и реншу. Рента дакле не постоји као апсолушна ренша — „гранична земљишта“ и „гранични капитали“ не дају никакву ренту, код њих је рента нула — већ као диференцијална ренша, као последица природних разлика у продуктивности или поло-

жају. Тако је рента објашњена „привредним законима“, дакле и оправдана.

Пошто је изложио и развио ову теорију до крајњих субтилности и показао како ни један њен критичар до сада није успео да јој постави замерке које се не могу