Srpski književni glasnik

У“ =, | ун/ч но

мо

зачини за авг“ а 706 Ри А У а ПИ Она

|ф | ; У 8 Б; ђ

,

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Економско СТАЊЕ СРБИЈЕ ОД ОКУПАЦИЈЕ Босне и ХЕРЦЕГОВИНЕ ДО АНЕКСИЈЕ, од 1878—1908., од К. Стојановића, Београд. 1909; стр. 78.

Од окусације до анексије Босна и Херцеговина су представљале у међународно-правној науци две области вш сепепз. Њихов је правни положај дао грађе научницима првога реда да створе читаву литературу о босанско-херцеговачком питању. Анексијом је њихов правни положај измењен. Оне су'постале у јуридичном смислу саставни део аусгро-угарске монархије. Ова промена правног положаја Босне и Херцеговине изазвала је живо интересовање не само у политичко-парламентарним круговима и у свако-дневној европској штампи, већи у редовима људи који се баве чистом науком. Последњих месеца појавио се у најугледнијим часописима низ исцрпних расправа историско-еткографске и политичко-финансиске природе о Боснии Херцеговини. ИМ представници српске науке приложили су такође своу лепту.

Поред књига Г. Г. ОПг Јована Цвијића „Анексија Босне и Херцеговине“. Београд, 1909; Љ. Јовановића „О прошлости Босне и Херцеговине“; Станоја Станојевића „Историја Босне и Херцеговине“; М. Р. Веснића „Анексија Босне и Херцеговине и Међународно Право“ — Кеуце де Ото штетанопа! ећ де Геотзјаноп сотрагсе за фебруар 1909; Ог Душана Васиљевића „О Босни и Херцеговини“, заслужује пажњу и расправа Г. Косте Стоја-