Srpski književni glasnik

234 Српски Књижевни ГЛАСНИК. новића о економском стању Србије, створеном окупацијом и освештаном анексијом Босне и Херцеговине. Студија Г. Стојановића је чисто политичко-економског карактера и пружа добру грађу о тешкоћама које је Србија, после окупације Босне и Херцеговине, имала савлађивати у своме привредном развијању.

Г. Стојановић је дао, ослањајући се поглавито на исцрпне статистичке податке, прецизну слику о трговинским односима између Србије и Аустро-Угарске од Берлинског Уговора до данас, као и о перипетијама кроз које је пролазила наша трговина са живом стоком и недостацима и невољама које је стварала држави и поје: динцима ова врста нашег извоза.

Ми смо извозили живу стоку у суседну Монархију још од почетка прошлога века. Без комуникационих срестава, наш извоз је све до 1885, када је предата саобраћају прва железничка линија, био ограничен на мршаву стоку. Од проласка железнице квалитет извезене стоке, нарочито из крајева ближих железничкој прузи, знатно је побољшан, што потврђује и увеличавање добивене суме од извоза. Тако вредност извоза живе стоке била је:

1884 године 16 милиона

1894 >: 25 %

а 49052 2:25 21 2

Пошто се последњих година наишло на нове тешкоће у грађењу трговинског уговора с Аустро-Угарском, поглавито због ове врсте извоза, увидела се потреба да се он замени извозом животињских производа. Досадањи су покушаји показали одличне резултате.

Писац је такође пружио тачан преглед трговинских односа Србије с осталим балканским државама, као и њене трговинске везе с Босном и Херцеговином пре и после окупације. Изнет је и биланс спољне трговине Босне и Херцеговине, који премаша биланс Србије, и ако је ова бројно насељенија. То очито сведочи да је тежак географски положај Србије један од најглавнијих разлога њеног спорог економског напредовања. Трговинске везе

|

А ~ лађу +.

~ -_ мЈАћ ~" »" -:-

~ ама

+ 7. х за %