Srpski književni glasnik

зета ОТА њи

“Аг

ПРИ Др ИУ Рт о нео ин “ = у 4 5 М 4 ђ -

НИЦИ о аљље У у МА ои У Ро

|

236 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

преведена. Наводећи примере из записа с грчких рукописа (масу је записа за своје потребе скупио и Крумбахеру ставио на расположење члан минхенског византиског семинара Б. Гранић), Крумбахер у горњој расправи несумњиво утврђује за све ове речи и њихово горе поменуто друго, чисто византиско значење.

Крумбахер је не само утврдио ново значење речи итутоо, него је покушао и да објасни, како је та реч постала у својој форми и у свом новом значењу.

Што се тиче форме, Крумбахер мисли, да је #т,г00 и у новом значењу истога порекла као и хтео у значењу „сопственик“, т.ј. да је изведено из хг0 па, „стичем“, а не из хи Со „стварам“, „зидам“, јер од овог другог глагола имена радног лица (попипа асеп 5) гласе хи0тоо И #1072. Дакле, греше они, који форму „ктитор“ изводе од “го, па онда пишу хштоо, место #1700.

Што. се тиче новога значења речи #г/т00, Крумбахер напротив држи, да оно нема везе са значењем етимолошки најближег глагола хгоиш „стичем“, него управо са значењем глагола #70 „стварам“, „зидам“. Њему се, наиме, чини, да су најпре аористички облици глагола ит, нпр. гхгуобиђу, зато што су у византиско доба по изговору једнако гласили са аористичким облицима. од »т бо, нпр. гитобицу (читај обоје ектисамин), позајмили од ових других и њихово значење; да је тако и ист, стичем“ у аористу стало значити што и #г Ке, Т.Ј. „створих“, „основах“; да се ново значење после раширило и на друге форме, по основи сродне са хг ои, нпр. на глаголски облик »хгхгциг“ок, на именицу #гјив, па и на нашу реч хтео, те је и она, поред свога основнога значења „сопственик“, добила и друго ново, тако да ка-

жем, паразитско значење „оснивач“, изједначивши се са ит40т0о0 И #116115.

.

После примера, које је навео Крумбахер, о новоме значењу речи хгу)тоо не може бити никакве сумње.

И етимолошко извођење форме „ктитор“ (у њеном