Srpski književni glasnik

ТА

ИО РЕЗЕ о ИН ар Ерла

ОЦЕНЕ и Прикази. 235

између Србије и Босне и Херцеговине, јако развијене пре Окупације, почеле су ускоро после Окупације постепено слабити, тако да се данас може готово без преувеличавања рећи да и не постоје.

Године Увезеко је из Босне Проценат Извезено из Србије Проценат

у Србију у Босну 1879. 742.017 дин, 19 1,586.028 дин. 19:38 1882 9356.997 ·_, 041 2:291:01052- 5.59 1892 ТО ВИ 0:28 173.558 ., 0'37 1903 76.966“, 0:13 15928 55 0:27

Проценат извоза из Босне и Херцеговине у Србију опао је од 1'79 на 0:13, а увоза из Србије у Босну и Херцеговину од 19:38 на 0.27! Транзит и не постоји.

После ових општих напомена, нећемо улазити у ближе коментарисање књиге Г. Стојановића, која. сама собом заслужује озбиљну пажњу српских читалаца.

М. Ђ. МилојЕВИћ.

КтитђасћегкК,, Ктјстоо. Еп [ехкоотарћасћег Мегвисћ. Штампано у „Ппдосепташксће Еогзсћипсеп“ 25 (1909) 393—421.

Реч хтео - ктитор има од византиског доба, поред свога старог значења „сопственик“, „власник“, врло често и једно уже, техничко значење, које се односи на манастире, цркве и црквене књиге, а долази поглавито у црквеним споменицима, т. ј. значење „оснивач“ (први, други итд.) манастира или цркве и „оснивач“ црквене књиге, т.ј. њен поручилац и платац. „Ктитор“ у овом смислу прешло је после из грчко-византиског језика и у црквено-словенски језик. Овога значења речи #7/г00 нема забележеног у ве: ћини данашњих наших највећих и најбољих грчких речника. То је још један доказ за потребу, да се изради нов Тћезаштиз Ипоџае стаесае, потреба на коју Крумбахер неуморно подсећа од неколико година па на овамо. И иначе се за реч хијтео у овом другом смислу слабо знало, те је она, заједно са њеним сродницима #11202и06а, хтптос!"05, хеђив, хтђовбивцос жеитцивуос и Т. д. много пута погрешно

с нДер-

ис

у ои и == 5 ~ = ДЕШ =