Srpski književni glasnik

240 Српски Књижевни ГЛАНСИК.

КОЦЕБУ У СРПСКО-ХРВАТСКИМ ПРЕВОДИМА. — Из последње свеске „Атсћу Шг зјамасће РћПојосте“ оштампана је студија Др. Милана Ћурчина „Кофеђце 1п зегђокгоанзсћеп“ (80, 5. 5283—535. Аугуст Коцебу, који је почетком Х1Х века био главни лиферант комада за немачке позорнице, и који је у немачкој драмској књижевности играо готово исту улогу коју је доцније Скриб у француској, а у своје доба био толико превођен на готово све стране европске језике, тако да је један његов биограф избројао 200 страних превода његових дела, био је у првој половини прошлога века најомиљенији и највећма превођени страни писац у српској књижевности.

Г. Ћурчин је у српској и хрватској књижевности нашао 130 превода или прерада 80 разних драма Коце-

буових, од којих је само једна четвртина изишла под.

пишчевим именом, а остало је поменуто · као прерада, али име писца није поменуто, или је прост плагијат. Коцебу је први пут приказиван на нашем језику још на крају ХУШ века, 1797. Ђаци духовне семинарије, под управом својих професора, приказивали су, за доба месојеђа, Коцебуова „Папагаја.“ Занимљиво је да је са тим истим делом, 1813 године, Јоаким Вујић почео уношење Коцебуа међу Србе. Г. Ћурчин редом прегледа преводе Коцебуових преводилаца, Јоакима Вујића, о чијим се преводима нарочито бавио Г. Павле Поровић, Новосађанина Константина Поповића Камераша, о чијим је преводима Г. Ћурчин опширно писао „Српском Књижевном Гласнику“ за 19 књ. ХУША — затим Павла Роже Михаиловића, масна МИР гковине Др. Јована Стејића,

Ђорђа Малетгића, итрија Исајловића. У хрватској књижевности превод мачкога драматичара Равац, Ј. Ужаревић, лац, Илија Руковина.

У овом с · ћурчин се ограничава на врло потпуно и сист лагање свега што је из Коцебуа

непосредно за другу п

пску и хрватску књижевност а ља да испита колико је Коцебу утицао, и својим ти тма, и својим оценама, и својим предметима, на наш рамске писце, међу осталима и на Јована Ст. Поповића. Г. Ћурчин је почео са успехом да се бави испитивањем веза између немачке и српске књижевности и солидни радови као што је овај бацају нову светлост на поједине епохе наше књижевности.

ЈА

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, Јован СКЕРЛИЋ.

ва,

а “