Srpski književni glasnik

У труди

242 Српски Књижевни ГЛАСНИК. државних хартија и матримонијални. И дошао је овде да чека своје време...

Тако прича несрећни Књаз Јевангелије Николајевич Донгар, који се увек наљути ако га не ословљаваш или: „Јевангелије Николајевичу“ на руски зачин, или „Књаже“. јер је он најдубље и непрестано уверен да је потомак Александра Великога.

Говори маћедонски, турски, француски, грчки, влашки и руски. Најрадије и најлепше говори руски. Мисли на том језику и зна га тако савршено како га странац готово није у стању научити. Његово умекшавање при изговору, његов нагласак, склоп реченице, затворено изговарање самогласника и дикција може се чути само у Замоскворечју. Назовеш му Бога. Он се прене:

— О, здравствуц, православнми!, и да ти салонски полупоклон старога гардијца, осмехне се, па наставља руски: Скука'“ смершељнал, бралаљ... Овај народ овде псећа је публика. Културном човеку и по несрећи од старина племићу, истинскому аристократу, књазу — потомку Великога Александра, немогућно је овде живети... Сволош“. Сви гледају на мене као на лудака. А такав положај: ја сам се погодио с онима у Цариграду да ми Отоманска Банка овде издаје половину порезе са земље и чисто крунских доходака, па ми не дају ни једне ме џедије. Отишла нека ђаволска народна депутација код генерал-губернатора и рекла да народ не може плаћати данак и цару и неквому лудаку кнезу Донгару. Сволоч/. А како сам се за њих трудио — за драњ“ зтакуо!. МИ сад немам ни гроша у џепу да попујем чашу пива, док овај цинцарски буржуј пије криглама...

— А зар ви нисте Цинцарин 2

1 Досада. 2 Нитков.

3 Ђубре.