Srpski književni glasnik

Во

рањени ренин ава и вв ои анти = и

ДРУШТВЕНИ МИР.

Ако је истина, да је друштвена борба животни услов човечјег бића, да се само облици ове борбе мењају а она остаје стално, јер би без ње био немогућ сваки напредак: онда изгледа да је социјалном миру одзвонило. Претпоставка или предуслов ове борбе јесте постојање супротних класа у друштву, постојање разних интереса за најповољније парче земље, постојање разних генерација, од којих свака износи своје животне захтеве и хоће да победи са њима. Ове претпоставке остају стално и остају недарнуте и од најлепшег „социјалног мира“. Стога се и каже да је завршетак једне борбе почетак нове, ма у каквом облику. Правог мира било би онда. кад би сви иманентни услови друштвеног живота били уништени. Мир би значио онда равнотежа сила, то јест трајно стање оног што се догодило. Замишљати ово била би утопија; остварити је исто тако је мало могуће као и „решење социјалног питања“. Јер, решити социјално питање значило би уклонити основне претпоставке оних иманентних социјалних супротности, а са овим уништити основну претпоставку сваког исто: ријског живота. Култура се унапређује само узајамним дејством супротних снага,а где ових нема ту влада смрт и укоченост. Сви многобројни покушаји и предлози који су имали за задатак, да омогуће решење овог социјалног питања и остваре социјални мир, нису имали успеха, нити ће имати. За ово кривица није до оскудице у доброј вољи, већ у непознавању и непризнавању реалних снага.