Srpski književni glasnik

Х

Пе Ми “ У # 2

и Ни“ ч% "у Ху и“ у. Уа вок

" ка го мај 5 ари (а у" [ Да

5

пвљоРа

иу

ИзБоР_ СРПСКИХ ГЛАВАРА. 51

ублажило и почело човечније да осећа, онда је и за робове удешен закон о заштити живота, па и ослобођавање, али увек с ограничењем. Сам чин ослобођавања робова могао се разно извршити, као: завештањем, изјавом пред судом, издавањем писмених уверења или објавом своје воље пред петорицом сведока. Али нас у овом случају највише интересује онај последњи Римљанинов акт, који се звао тапиштиз5јо:, кад је газда јавно хтео да потврди пред светом, да његов роб од тога тренутка бива слободан. Ова реч долази од тапиз (рука), а у правном смислу „власт“. Овакав значај исте речи управо се иу нас одржао кад велимо: „све је у Божјој руци“, „он је у мојој руци“, и тако даље. Кад се неко пусти из руку — ослободи, то је био тапипиз5!о. То свечано оглашавање роба за слободног текло је овим редом: Римљанин ухвати роба руком за главу, или за десну руку, или ма за који део тела, и рекне: „Овог човека хоћу да ослободим“. По том га рукама ухвати и обрне. Ово је обртање значило да се и у животу овога роба од тога тренутка све из основа мења. За овај римски образац налази се најстарија литерарна потврда код историчара Апијана из П столећа по Христу.

(Свршиће се)

Др. Сима ТРОЈАНОВИЋ.

1 59, Гле беђагдеп дег Отјесћеп пипа Котег, 132. 4%

МУ ова ов ован вв и