Srpski književni glasnik

54 Српски Књижевни Гласник. 5

нерисање расе, преко су потребне мере социјалне политике. Пре свега жене и деца а и људи извесних заната и рада кржљаве, ако се стално не појачавају у њиховом здрављу и њиховом физиолошком саставу. Јер оне спољне опасности извесних заната не значе више телесно одбирање ваљаних, већ случајно и бесциљно издвајање због неповољних материјалих прилика м услова за радом, који не стоје ни у каквој вези са личном ваљаношћу: шкодљи- = вости којима нису изложени други друштвени слојеви и који због тога не могу да врше никакво повољно селекторно дејство на личности. Највећи део народа чине радници и њихова телесна ваљаност није огледало ваљаности културних народа у целини а врсте по наособ. Ако се баци нарочито поглед на велико варошки пролетаријат, то нам срце стеже поглед на циљ по улицама и излетима, у радњама и локалима, у школама, или ма где. Има приличан број антрополога и лекара који мисле да могу да изнесу видне знакове дегенерације; наш поглед је постао за то оштрији и осетљивији. Велика смртност деце на једној а смртност од туберкулозе на другој страни јесу спољни симптоми ове кржљивости, који доста озбиљно гласе. Опасност је још већа, јер један део ових већ дегенерисаних остављају пород, који ће још мање бити отпоран према спољним опасностима. На тај начин опадају квалитативно они што надживљују и остају. Квалитет расе побољшати или у најмањој мери не дати да се погорша јесте врло озбиљан проблем целине и наше цивилизације. Ако је сеоско становништво здравије, то се не може да забрани „сељење са села у варош“, већ обратно треба тражити и за варошане услове који поправљају здравственост. И то не регресивно, помоћу лекарског лечења и болница, већ древеншивно, предострожношћу у целокупној хигијени. Саме од себе неће ишчезнути шкодљивости, које су делимице постале помоћу културе. И из војничких разлога треба индустријалисању становништва које стално напредује иставити на супрот мере побољшања, јер се иначе губи потребан број вој-

~ 3