Srpski književni glasnik

ДрУШТВЕНИ МИР. ЊЕ 55

ника способних за војску и рат. Ово није могуће, ако се вештачки одржава сеоско становништво, а спречава индустријско развиће, које се на супрот свим мерама пробија у културним земљама, већ тако, да се помагањем и унапређењем спортова и телесних веџбања у младости и старости, заштитом деце и породиља, разноврсним мерама за унапређење здравствености које овде нећемо помињати, омогућавањем код нижих сталежа ваљаније генерације. Ово је и због тога нарочито озбиљан проблем за културне народе, јер виши сталежи изумиру у току неколико генерација, и стога је потребна замена и попуњавање из нижих. И ова накнада, резерва, мора квалитативно високо да стоји, јер културу стварају људи.

Али и неколико економско-привредних размишљања воде истом закључку. Непродуктивни трошкови за издржавање сиротиње, болесних и инвалидних падају у све. већој мери на терет целини, докле год се не отпочне сталан рад на релативно смањивање ових издатака. Ако људи умру „пре века“, или се њихова снага истроши пре времена, ако радна енергија не доспе до максимума радне способности, то је за целу нацију узалуд бачен велики део васпитних трошкова, као и приватних и друштвених издатака. То је нерационално расипање снаге, прекомерно, непривредно „отписивање“ и привремени утрошак, који пада на терет само целини. У колико је здравији народ у толико је већа радна снага, у толико је мањи број неупотребљивих и истрошених лица која треба да се издржавају, у толико је мање, једном речи ово непродуктивно оптерећивање. Велика смртност деце јако пада на терет пасивног салдо у народном благостању. Проста трговачка рачуница убеђује нас, да свако прекомерно експлоатисање других лица некори" сно је за целину, и ако не прво за појединца, и стога треба по могућству умањавати ове непродуктивне трошкове. И још више: продуктивност и радна способност снажних и уздигнутих радника је много већа од потиштених и угњављених. То се увек показало као