Srpski književni glasnik

60 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Не може се више повратити стање наивног незнања и потчињености која је била по себи разумљиво. То се слаже са самосвешћу народа који је постао пунолетан. Материјално побољшање доњих слојева не може се замислити без интелектуалног и моралног побољшања. И то је добро. Стога је и неостварљив идеал ставити за циљ човечјег развића задовољство. Цела историја није ништа друго него извештај о човечјем задовољству, а култура потребује стално овог вечног стимулуса, да би стварала ново и да се не би задовољила са постигнутим. Кант каже: „човек тражи слогу; али природа зна боље шта њему више приличи: она тражи раздор“. Мада ово болно осећају људи финијих и осетљивијих живаца, који јаче осећају немири расцеп наше културе због тога што сва средства и помоћи, побољшање и закони, не могу да пруже унутрашње задовољство ипак треба да знамо ово и да се са тим помиримо. Ми знамо, да се социјална реформа извршује из са свим других и општих разлога, а не због тога да се створи веће „задовољство“. Исто тако је немогуће „ограничење“ и омеђавање у пењању нижих сталежа: никаква граница у величини наднице и прихода, у правима и самоуправи, као и никаква граница у поседу културе и духовног развитка. То нису „пожуде“, већ разумљиве последице наше културе, која се заснива на личној слободи појединаца. Јер је управо и основ нашег социјалног бића, који је стечен у вековима дугим борбама, да индивидуална слобода и правна једнакост траже, да сваки од нас може да постигне ону социјалну степеницу, оно образовање, приходе, социјалан положај и утицај, које му дозвољавају његове способности.

Све ово тражи да бисмо сачували и унапредили нашу физичку и духовну културу у свима њеним деловима, у корену као на стаблу и круници. Лична срећа не налази се на овом путу. И што је у нашим данима велико у малом и најмањем јесте да ничији захтев за бољим и вишим животом не може бити сузбијен никаквом прав-