Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 67

револуционарним освајањем. Социјалне науке, међу којима нарочито економска историја, ишчупале су већи део шарених пера Марксовог орла (теорија вишка вредности, економски детерминизам, диалектичка метода), тако да нам сем његових философских спекулација, систшематшизовања социјалистичког учења и тенденције да споји природне науке са духовним наукама, мало што остаје као његова оригиналност. Овоме треба додати дубље познавање развитка социјалистичке доктрине у француском друштву ХТХ века, па смо брзо на чисто са хегемонијом и очинством немачког социјализма. Остављајући скицу ове паралеле за сад на страну, вратимо се нашем делу.

Као што се види према наслову овога дела, писац излаже социјализам у Француској у последњој његовој етапи, која почиње од пада Комуне. Ипак, први одељак баца један летимичан поглед на његов ход и развитак кроз цео Х1Х век. Републиканска мисао и идеја у борби за крчење свога пута и у освајању свих цитадела, резултанта је идеолошког покрета ХУШ века. Овај пак републиканизам стално је проткан социјалистичким мотивом: социјализам је неизбежна последица демократске Републике. Циљ је социјализму да метне тачку овој социјалној контрадикцији, да транформише режим-у коме је, по Лавелејовим речима „пролетаријат политички господар, а економски бедник“. Зато: политичка Република мора одвести економској Републици; демократска Република мора одвести социјалној Републици. Међу осталим и многобројним теренима своје социјализаторске делатности Република, ма и под капиталистичким режимом, води монополизацији, чиме припрема повратак својине свима, правом суверену: нацији.

Зато, прелетајући погледом рад Бабефа, Фуријера. Сен-Симона, Прудона, Консидерана, Луја Блана и Бланкиа; па и овај данашњи са Гедом, Жоресом и Вајаном, ми констатујемо да је француски социјализам увек био, не измичући са терена и чисто класне борбе, најпре

- У

5%