Srpski književni glasnik

68 Српски КЊИжЕВНИ ГЛАСНИК.

републикански, па затим социјалистички. Ова је мисао потврђена у партијским програмима свију фракција, у конгреским резолуцијама и у изјавама и списима партијских првака. Уз то је свуда добро развијена и обра-

зложена, не долазећи ни најмање у сукоб са материјали. стичким схватањем.

Писац излаже, дакле, ову најновију фазу француског социјализма после Комуне. То је доба тешких услова за његов прогрес, услед неповољних политичких прилика консервативне Тјерове републике, која је предузимала све мере, да уништи све трагове Комуне и у клици сатре сваки социјални покрет. То је тешко доба Гедовог организаторског, пропагаторског и новинарског стварања. Нарочито место у томе добу заузима његова „Једнакост“, чији програм њени редактори своде у неколико речи: „републиканска у политици, атеитичка у религији, а социјалистичка по циљу“. На једном од најистакнутијих од првих националних конгреса, на марсељском конгресу од 1879, формулисан је програм странке у свима областима: политичким, економским, муниципалним, агри: културним и мрнарским.

Једна од најзначајнијих појава у овоме добу то је један од првих расцепа у странци, од чијег ортодоксизма се издвајају на ремском конгресу 1881 такозвани #0сибилисти. Њихов орган постаде „Пролетер“, под уредништвом Пола Бруса, који са гедистичком „Једнакошћу“ води живе полемике. Они остављају методу гедистичке фракције, „која хоће све на једанпуш, а која данас доводи ничему, фракционисати крајњи циљ у неколико 03биљних фаза, учинити непосредном у неку руку њихове захтеве да би их начинили могућим, јер објавити се импосибилист значи абдицирати пред Револуцијом, и радити само за галерију.“ Тако од сад има две фракције социјалистичке: марксисти — „Радничка Странка“ и посибилисти, — „Федерација Социјалистичких радника Француске.“ Док су први централисти, други су федералисти; док први имају у виду крајњи циљ, дотле други