Srpski književni glasnik

| 72 Српски Књижевни Гласник. ска ни Грчка. За сада се наглашује као једино могућан онај да се у заливу Суди држе ратни бродови Сила за: штитница, чим се повуку међународне трупе са Крита, и ђ на тај начин очува поштовање турске заставе. Да Грци имају добру војску и флоту, не сумњиво би се критско питање расправило овога пута у њихову корист. Данас више него икада право мора бити поткрепљено силом; где је она, ту је, у међународним односима, и право. И, ако у Турској не наставе систем нов: Б чаних накнада, Крит ће остати у рукама Турака, под џ истим погодбама као и до данас, јер су Турци јачи. Али, 5 куда би боље било да Турци пусте Грцима Крит, једно острво које нема велики значај за њих, које у ствари и није било њихово, на коме живи, несразмерно према Хришћанима, мали број Мусломана, које је Грчку коштало М половину њенога државнога дуга, без велике користи за | Грчку, које су, најзад, и Силе припремале одавна за при|| саједињење. Присаједињењем Крита Грчкој нормални одЕ носи између царевине и краљевине утврдили би се, аи грчки елеменати у Турској био би боље расположен да помаже унутрашње консолидовање. Зарад овога послед-

_ њега Турска треба да води рачуна да су Грци у царевини једна од најважнијих и најбоље организованих народности, и да један мудар и одлучан корак може да отклони многе унутрашње незгоде.

Поред критскога питања, Турска има још и питање о Арбанасима, нарочито онима из Старе Србије и северне Арбаније. Арбанаси још никако не пристају: да се одрекну но шења оружја; они неће да плаћају данак и да служе у отоманској војсци. У Феризовићу је била основана нарочита лига са задатком да буни прости свет противу новога стања у Турској. Арбанаси око Призрена, Скадра, а нарочито око Ђакова и Пећи, устали су на оружје противу турских власти. Покрет се ширио на југ према Гостивару и Дебру, те је и редовна војска морала да умирује. Дошло је и до оштре борбе, у којој је погинуло доста Арбанаса и

а