Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД. 71

признали да немају никаква права на Крит на тај начин што за сву робу извезену са острва Крита царине као сваку страну робу и имају отуда знатне приходе.

Турци разлажу опет овако. Ако је извршена анексија Босне и Херцеговине и решено бугарско питање, то не значи да мора бити и Крит присаједињен Грчкој. Каква таква, Турска има права над њим. Турска је претрпела да се одвоје два највећа дела њена, али више неће и не може да то допусти. Не може за то што је Европа одобрила револуцију од 1908 и пустила Турску да се прикупи и сама управља. Одцепљење Крита би изазвало унутрашње немире и неприлике у Турској. Крићани муслимани, настањени у Малој Азији, већ су се узбунили. данашња Турска не тражи да Крит буде аутономна област под суверенством султановим и управом неутралнога гувернера, да турски војници окупирају острво, или бар Суду, повраћај у првобитно стање на острву, и тако даље. Турска тражи да остану и даље међународне трупе, да остане з[а!ш5 дио. На ово Грци одговарају да суаргументи Турака више сентиментални као и свезе са острвом Критом, о којему су се Турци мање него ио коме делу својега царства старали. Агитације међу муслиманима с Крита који живе по малоазијским градовима вештачке су. А што се тиче унутрашњих немира, које би присаједињење Крита изазвало у Турској, пре би се могло рећи да се треба бојати да се они не изазову у Грчкој, а не у Турској; Грци су упропастили своје финансије због Крита и имали један несрећан рат са Турском.

И с једне и с друге стране прети се ратом. Неке војничке мере предузимали су и Грци, и Турци да поткрепе своје захтеве, мобилишу и флоту и сувоземну војску. Врло је вероватно да неће доћи до оружане акције, и ако се она јавно бележи као једино средство за решење тога питања. Велике Силе, које оваким питањима обично у последњем тренутку мисле и решавају, наћи ће по свој прилици излаз, који ће задовољити обе стране, али тако да не буду потпуно задовољене ни Тур-