Srpski književni glasnik

~ и

Рен

у И

еј У

КА о 52 У.

ПРИ

БЕЛЕШКЕ. 66

и код самог деспота Стевана Лазаревића, Високог Стевана, познатог пријатеља књижевности и књижевних људи. Иначе, Јаворски не цени високо књижевни рад Пахомијев, и готово редовно назива га решором, који не припада историографији но црквено-моралном беседништву и панегиризму.

ЧлаАНАК о Јовану Дучићу. — У руском листу „Голосљ Москве“ почела је изилазити анкета о највиднијим пред: ставницима данашње поезије код разних словенских народа, под општим насловом „Свљђтила славанскихђ литературђ“. У подлиску истога листа за 21 јун ове године (број 141) изишао је чланак Јована Скерлића „Сербски позтђ [ованђ Дучичљ“, у коме је изнет живот, књижевна делатност и природа талента нашега песника. Пред чланком је увод К. Кузминског „Сербскал поез1а“, у коме је прегледана цела српска поезија, од народне, „која нема себи равне у целом свету“, па до уметничке, која је на крају ХТХ века имала одличних представника, достојних да заузму „почасно место у књижевности европских народа“. Уз то иде слика Ј. Дучића и превод његове песме „Поноћ“ („Полночђ“). Превод је од В. Г., и гласи овако:

Вђ запертомђ музеђ ночђ царитђ глухал...

Предђ гранитнемђ Марсомђ — тонал, нагал, Страстнал вакханка. Радомљ, грустно вђа Вђчиеми слезами плачетђ Нлобеа.

Давитђ, какђ тисками, колђцами сталБбнбтми

Змђи Лаокоона. Далђше — извалнђе

Скорбнаго Здипа. Тихо между ними...

Лишђ ночнехђ мгновени слбшно трепетањље... Вдругљ сђ церковноћ башни тихо прозвучали Грустнвте, глухје полночи удар5!...

И глубоки вздохљ пронесса вђ староп залћ, Мрака и безмолвђа нарушал чарљ:.

Тамђ, вђ стариннон залђ, чутко задрожавшеин,

В зтотђ часђ полночиби, мрачнеш и ненастнБбш, Ужљ двадцатни вђкђ еђ мечомђ вђ груди лежавшћ Умерђ гладјаторђ, зони и прекраснњии...

Х.

Прилог КА ИЗУЧАВАЊУ НАШИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА. У Одеси, ове године, изишло је дело К. П. Мисиркова „Ожно-Славанскја спическја сказанја о женитђбђ Корола Волкашина вђ свази сђ вопросомђ о причинахљ популарности Корола Марка среди !Ожнихђ Славанљ“. Циклус народних песама о Краљевићу Марку привлачио