Srpski književni glasnik

64 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

овај зајам неће бити довољан. Врло је вероватно да ће се после овога зајма морати тражити други, нови зајам по свој прилици у Француској код банке Стеди Мођшег. С овом банком је влада Г. Малинова и била најпре закључила зајам у Паризу, па га није зато остварила што француска влада није хтела да допусти котирање на Париској Берзи. И тако је од 1902 године Бугарска стално чинила зајмове. 1902 године закључен је зајам од 106 милијуна динара за исплату старих дугова — 1904 године Стамбуловска влада закључила је нови зајам од 100 милијуна динара за културно унапређење Бугарске,. а у ствари за војне потребе. После три године, 1907, закључили су у Бугарској један нови зајам од 145 милијуна динара. Ово је био делом конверсиоси зајам, а махом је употребљен за непродуктивне циљеве. Месеца фебруара 1909 године закључен је познати зајам у Русији од 82,000.000 динара. У децембру прошле године закључен је најзад овај зајам од 100,000.000 динара. Од ових скоро 500,000.000 динара узајмљених утрошено је око сто милијуна за продуктивне сврхе, а остата« на дугове и војску.

Буџет Краљевине Бугарске је за 1910 годину за деветнаест и по милиона већи него онај за прошлу годину: он износи 172,500.000 динара. Повећање брџета за ово· лику суму дошло је најпре због новога зајма; 6 милиона. динара треба за годишњу отплату. Шест милиона динара ће се утрошити у току године за жељезнице, пристаништа, путеве. Крупна сума од четири милиона динара утрошиће се на повећање учитељског кадра. Остатак у суми од 3: милиона употребиће се за остале државне потребе. Влада Г. Малинова се нада да ће тај сувишак расхода покрити са приходима од нових жељезница, од. жељезничких транзита, од царинскога прихода, од приреза прикупљених на основу закона о народним школама и, најзад, од појачанога прихода од пореза.

Јуна месеца прошле године црногорска влада је до: била од Народне Скупштине овлашћење да може закљу--