Srpski književni glasnik

70 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

доктрине и два погледа на свет изгледао у затвореном кругу једне ђачке дружине, у интимној средини младога нараштаја.

Г. Виловски је био сарадник „Србадије“ и уредник „Српске Зоре“, и дао нам је врло добрих и непознатих података о покретању и животу оба та српска листа у Бечу. Нарочито у главама у којима говори о „Српској Зори“ Г. Виловски нам је дао интересантних података о ондашњим књижевним и политичким радницима нашим. Биограф српских писаца у овим успоменама наћи ће добрих појединости, које свакако неће мењати већ створене слике о нашим писцима од пре.тридесет година, али које ће их свакако згодно попунити.

Наравно, да извесна одушевљавања Г. Виловског нама изгледају прилично омладинска, као што има његових судова који су врло спорни. Има и омашака, што је у осталом природно када се говори о толиким људима и толиким стварима који су прилично давно прошли. (Тако, на страни 532, Г. Виловски говори о словенском алманаху које су уредили и издали словенски ђаци у Бечу. „Хрватски део био је случајно донајслабији. У њему је заузела комедија „Тартифов унук“ готово сав простор који је уступљен Хрватима. Писац је био неки К., који је молио да му се име не помиње...“ Г. Виловском случајно је и до данас остало непознато да тај неки К., чији је рад тако изузетно слаб, није био нико други до прослављени хрватски приповедач Јосип Козарац, одлични писац „Мимћ Карпаја“).

На страну све то, књига Г. Виловског је добро дошла, и својом занимљивошћу она ће наћи читаоца у широкој публици, као што ће је са коришћу моћи прелиставати они који се баве нашом културном и књижевном прошлошћу. Такве успомене нама су потребне, и зато је све наше књижевне и научне раднике обрадовао глас да Г. Владимир Јовановић спрема своје мемоаре, који ће јаче но ишта, бацити светлост на цео омладински покрет. ЈУ