Srpski književni glasnik

ПР пи 7 РЦ ЗЈУСУРИЕ и у З,

4

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ ми 1507 69

Ћипико дао мање књижевно дело, и више етнопсихолошки докуменат и социјалан протест. 6

Тодор СТЕФАНОВИЋ Виловски: Моје успомене (1867 до 1881). Прештампано из „Бранкова Кола“ за 1907. Сремски Карловци, 1907 [2!].

Г. Виловски, после своје корисне књиге о Стјепану Митрову Љубишу, изишао је сада са великом новом књигом својих успомена из доба од 1867 до 1881, у главном из карактеристичних седамдесетих година, које су од толиког значаја за наш духовни развитак.

Књига Г. Виловског је опширнија но што би требало да буде. Као људи који лепо говоре, и воле сами себе да саслушају, тако Г. Виловски, који лако и течно пише, воти себе да чита, и у описивање своје младости унео је више речи но чињеница, имао више стила но садржине. Може бити све што се имало казати, могло би се изнети неу 755, но у 200 страна. Али поред те извесне многоречивости, књига је у целини занимљива, живо писана и садржи добрих података за нашу културну и књижевну историју седамдесетих година.

Г. Виловски нам је дао лепу слику о српском друштву у Бечу на крају шездесетих година, о оним српским трговцима и грађанима, који су увек тако били заузети за општенародне ствари. Исто тако као што је као бечки становник могао да описује српско друштво у Бечу, тако је као члан и председник „Зоре“ био у стању да опише унутрашњи живот тога заслужног ђачког друштва. Што је од изузетнога значаја, Г. Виловски нам је у појединостими, и са похвалном објективношћу, описао сукоб у „Зори“ између два схватања, старијег, омладинског, либералног и националистичког, и новога, реалистич: ког и социјалистичког, „нове науке“, какву је проповедао Светозар Марковић. Ми смо до сада могли пратити тај велики сукоб у јавности, по записницима омладинских скупштина, по листовима и по политичким брошурама, али нам није било познато како је тај сукоб две