Srpski književni glasnik

896 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

слушајући музику по позориштима. Ту је он стекао своје смело држање, своје глумачко опхођење, известан начин да се искоси за три четврти кад разговара са касирком, због чега су му се другови дивили говорећи: „Е, овај Нума, нема му равна !“

У школи је показивао исту слободу; увек упола спреман, јер је био лењ, бојао се рада и осаме, он је доста сјајно полагао испите, захваљујући својој смелости, својој јужњачкој вештини да код професора увек пронађе осетљиво место и да му заголица таштину. А после, и његово лице, тако отворено и пријатно, ишло му је на руку, и његова срећна звезда осветљавала му је пул

Чим је био положио адвокатски испит, родитељи га позваше кући, јер су због скромног издржавања које су му слали морали трпети мучну оскудицу. Али поми: сао да оде и да се закопа у Апсу, тој мртвој вароши која се и сама распадала у прашину међу својим стари; Ц рушевинама, да живи чинећи вечито исту шетњу око. вароши, и дајући неколико одбрана у парницама око граничних зидова, није ни мало привлачила овога Провансалца, чија је склоност ка бурном париском животу и духу одавала његово још неопредељено славољубље. С тешком муком, доби он још две године ради спремања за докторат; али, кад прођоше те две године, у часу кад је позив за повратак у завичај био неумитан, упознаде се он, код војвоткиње де Сен-Домино, на једној од оних музичких вечери на које је позиван због свога лепог гласа и својих лирских веза, са Сањиеом, великим Сањиеом, легитимистичким адвокатом, војвоткињиним братом, који је био залуђени љубитељ музике, и кога је Нума одмах очарао својом живахношћу, у оној монотонији отменога света, и својим одушевљењем за Моцарта. Сањие му одмах понуди да га узме за свога четвртог секретара. Плата је била ништавна; али је он на тај начин улазио у први адвокатски кабинет париски, и стицао везе са Сен- Жерменским Предграђем и Скупштином.