Srpski književni glasnik

“+ > 25 ти и“ „ .

Нума РУМЕСТАН 895

Прелазили су преко мостова, на десну страну Сене, само одлазећи у Француско Позориште, кад се давао који класичан комад, јер је раса класична по крви; тада су ишли у гомили, дерући се по улицама, у ствари мало збуњени, и враћали су се суморни, усплахирени, очију мутних од трагичне прашине, да одиграју још једну партију, у полу-осветљеној кафани, иза спуштених капака. С времена на време, приликом каквог испита, давала се на брзу руку гозба, и по кафани се ширио мирис паприкаша с белим луком, планинских сирева који су заударали, размазани по убуђалој хартији. После тога би ново-дипломирани студент скидао са полице своју лулу са урезаним иницијалима, и одлазио за бележника или судског писара, у какву забачену рупу с оне стране

· Лоаре, да паланци прича о Паризу, овом Паризу о коме је он тврдо веровао да га познаје, а у који у ствари није био ни крочио.

+" У овој затупелој средини, Нуми је било лако да

/ уде геније. Пре свега, он је викао јаче од осталих;

"затим, стекао је над осталима извесно преимућство, или бар оригиналност, тиме што је показивао велики дар за музику. Два три пута преко недеље, он је узимао себи

· партер у Опери или у Талијанском Позоришту, враћао се отуда са пуним устима рецитатива и оперских мелодија, и певао их доста лепим, грленим гласом, који се проти-

__ вио свакој школи. Кад је улазио код Малмуса, пролазећи театрално између столова и извијајући какву талијанску финалу, био је дочекиван радосним урлицима са свију спратова, и виком: „Еј! уметниче !...“; и, као што је то случај у ћивтинској средини, ово име је изазивало ласкаву радозналост у женским очима, а на уснама људским израз завидљиве ироније. Ово уметничко име користило му је доцније, на власти, у пословима. И данас још, нема у Скупштини ниједног уметничког одбора, ниједног закон. ског предлога о народној опери, о реформама сликар. ских изложаба, где Руместаново име не би стојало у првом реду. То долази од ових вечери које је проводио