Srpski književni glasnik

902

Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Шта мари што ће на дну истог гроба Лежати трулеж, што праведно падне, С младошћу тужном једног поколења.

Изданци слаби овог века гнилог,

"Ми ћемо бити творци кобног врења,

Савести грижа једног доба билог.

И не створимо л ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана, Бићемо, ипак, темељ својим гробом

Новом животу без данашњих мана, Бољем животу што бар нечем води, Ако не часном миру, оно рату,

Ако не срећи, а оно слободи. Нећемо бити у кужноме блату Састојци бедни ћифтинске средине,

Ниских видика, а увела срца, Где нит се живи, нити часно гине, И где се копни, поводи и грца,

Где црна чама стално сипи на нас, К'о ситна киша, к'о страшна фаталност» Некад ко јуче, јуче као данас...

Само не ово, само не баналност!...

Сима ПАНДУРОВИЋ.