Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
ДАНАШЊИЦА.
Само не ово, само не баналност
О дани јада, потуцања, блата,
О моја мржњо на очајну сталност, На дане кад се паучина хвата!
О одвратности спрам ситнежа људи, Ситнежи рада, ништавости свега, Живота који за комадом блуди!
О, како гуши, ко несносна стега, Тај живот где се лаже, пузи, плаши Свачега што је светлије и јаче.
О како труну бедни дани наши У општој влази што и мене таче, При посртању напора и воље,
Сумраку нада. Али очај наш ће Велике буне бити плодно поље, А овај трулеж неповратно пашће,
О, кад би дош' тај дан ком се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан тај великога пада,
И кад би преш'о дах опустошења, Мач вечне Правде преко срамног доба Прљавих душа, срозаности јадне!