Srpski književni glasnik

924 Српски Књижевни Гласник.

и друге и више уметничке намере: Г. Предић ту уме да се задржи где треба, ради лако, карактерише с мало и широких потеза, даје фигуру под разном светлошћу, уме да бележи топло и хладно. Коса је, —-'ми се на овоме раду нарочито задржавамо — с десне стране нарочито, бележена под светлошћу и има ваздуха у њој и, као контраст, с леве стране, и изнад ушију, под сенком и хладније; очи у том истом портрету, нису рађене као у ранијим: по формули, увек исте, и под истом светлошћу, него дискретније, разнолико, као два ока на које, због става главе, другачије пада светлост и друге ефекте условљава. Тај рад, као што рекох, као и портрет под бројем 15, бележе једну промену која иде новијем схватању сликарства. — Као Тлегтајег, као анималист, како их Французи називају, Г. Предић има исте особине које смо и раније запазили: Зулу, да само њега поменемо, нарочито је свеже и лако рађен, у покрету и врло живо. -— За „жанр“ -слике, најзад, Весела Браћа, Пред Адвокадским Врашима, и тако даље, може се рећи да су, махом, анекдотичног карактера, да у њима има опсер-· вација, локалног геста и оправданих одговарајућих карактеристика, што све не значи мало.

После ових двеју колекција, да пређемо на салу А у којој су појединачни радови појединих сликара, и скулптура. Општи утисак, у главном, није довољно задовољајући: има неколико сликара чија је кичица још сувише млада и неискусна, палета проста, искуство мало и обично, а методи још недовољно сигурни. Уосталом, добро је што им је допуштено излагање, јер им се, на тај начин, развија амбиција и жеља да се да максимум онога што се има.

Тај општи утисак, аналисан појединачно, по појединим радовима, и идући оним редом којим и каталог Изложбе, биће предмет редова који иду. Прво име је име Г-ђе Ане Маринковић, једне сасвим младе умет: нице, о чијем смо „интериеру“ на овоме месту поводом