Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
(2 РАБИЈЂУ те
У КАРАЂОРЂЕ.
1 Вис ЈУНАЧКЕ ДУШЕ.
Тог дана устах к'о сунце кад сине са једном жеђи бескрајном у души, што ме ко плима кад плави и руши, плављаше, траше грдно из дубкне.
Ходах уз родна брда и долине
кб млади лаве кога снага гуши;
и, сам са својим срцем, уздахнувши грко, стах на вис јаве и истине.
Но ту, ко орлушина, сва крвава, косовска епопеја пуна страва налети на ме; и докле у свом
корену стрепих ја, стихијском силом лупаше она крвавијем крилом страшно по челу замраченом мом.